Dela ruskih velikana su često velika inspiracija za filmske stvaraoce. Poseban izazov predstavljaju dela Dostojevskog. Iako realista, ovaj znameniti pisac tvorac je najautentičnijih romana toka svesti koje je teško pretočiti u film. Ipak, mnogi reditelji hvatali su se u koštac sa ovim komplikovanim zadatkom. Svako od njih stvarao je i tumačio Dostojevskog iz sopstvene vizure, pa su kinematografska ostvarenja bazirana na delima ovog velikana vrlo šarolika. Naravno, filmovi pojedinih reditelja zaista su bili posebni i uspešni, mnogima su približili romane Dostojevskog, ali su, isto tako, đacima često služili kao zamena za čitanje lektire.

Još jedan domaći autor dobio je priliku da se predstavi van granica i krene u osvajanje čitalačke publike na širem prostoru. U pitanju je Aleksandar Tešić, autor srpske epske fantastike „Kosingas” (Portalibris, 2010.) čije je delo prevedeno na poljski i uskoro će se pojaviti u knjižarama širom te zemlje.

Povodom kraja još jedne uspešne pozorišne sezone u Teatru 78 će se u nedelju, 20. maja, u 13 časova održati zanimljiv program namenjen mališanima, u čijem će središtu biti nagradna igra. U njoj će učestvovati svi posetioci ovog teatra koji su u prethodnom periodu kupovali specijalne pozorišne karte prodavane u okviru akcije „Trkom do 78”.

Grad Beograd, šoping mol Delta City, Sava Centar i Zira šoping centar će u petak 11.05. od 19.00 sati do ponoći, biti domaćini tradicionalne manifestacije „Grazia Shopping Night” koja je već pet godina centar najveće modne šoping scene!

U sobotu, 6.maja, autor poznate srpske epske trilogije „Kosingas”,Aleksandar Tešić gostovao je u Kraljevu na jednom neobičnom sportskom duelu u kome su snage odmeravali „Zmajevi ” i „Kraljevska kruna”. U pitanju je zapravo bila utakmica američkog fudbala, a kako su se u ekipama simboličnih imena našli mnogi ljubitelji „Kosingasa”, događaj je imao poseban značaj i svečanu atmosferu. Tešić je dobio počasni zadatak bacanja novčića pred utakmicu,a muzičar Aca Seltik našao se u ulozi kapitena kraljevačke ekipe.

Srednji vek, istorija, vladari, junaci, običaji – sve su to teme koje su dospele u središte pažnje i to, pre svega, zahvaljujući savremenim književnim delima. Izgleda da su pisci preuzeli na sebe zadatak da rasvetle mnoge tajne i nepoznanice vezane za prošlost i tradciju. Među njima je i Dejan Stojiljković čija je nova knjiga „Duge noći i crne zastave” predstavljena u utorak, 24. aprila, u velikoj Sali SKC–a.

Šta je to što kroz istoriju književnike tera u smrt? Da li su književna dela refleksija autorove životne priče? Zašto su ruski pesnici i njihova dela toliko snažni, emotivni i posebni? Na ovo, i mnoga slicna pitanja pokusava da odgovori predstava o Sergeju Jesenjinu. Ona se oslanja na autentična poetska ostvarenja velikih stvaralaca koji su, uglavnom Jesenjinovi savremenici. Junak koji tom svetu naizgled ne pipada je Boris Ridji, rođen 1974, gotovo vek nakon Jesenjna. On se na njega ugleda kao na učitelja i uzora u pogledu stvaranja, posmatranja sveta, pa će nesretno i završiti kao on.

Iako je vreme spaljivanja knjiga prošlo, i danas se često dešavaju slučajevi zabrane pojedinih naslova ili se daje javno upozorenje na određena dela.

Najstroži su kriterijumi kada je u pitanju književnost za decu i mlade. Popularna trilogija „Igre gladi“ i dalje izaziva reakcije roditelja i nastavnika, pa se često postavlja pitanje da li treba da se nađe na policama biblioteka, jer je već drugu godinu za redom to delo Suzan Kolins među najosporovanijim knjigama u SAD -u. Prema izveštaju Američke bibliotekarske asocijacije za intelektualnu slobodu(ALA) koja prati pisane pritužbe na pojedine naslove u bibliotekama „Igre gladi“ su već duže vreme među prvih deset osporavanih knjiga, zbog „seksualnog sadržaja“ i „neadekvatnosti zbog nasilja“ - sada su na trećem mestu, dok su pre godinu dana bile pete. Najproblematičnije knjige su tinejdžerske novele Loren Mirakle zbog seksualne eksplicitnosti, kao i „Boja Zemlje“ Kim Donga Hvaove zbog „golotinje“ i „seksualnog obrazovanja“.

Još jedan roman o ratu. Još jedan - ali drugačiji. „Prsti Ludih očiju” Rajka Vasića je delo koje poseduje emotivni pristup i antiratnu poruku. To mu je i donelo veliki broj vernih čitalaca kao i podršku kritičara koji su roman pozitivno ocenili pa se našao i u užem izboru za NIN – ovu i nagradu „Zlatni suncokret”.

Privatne zabave, školski skandali, emotivne i erotske poruke – sve se to danas vrlo lako beleži putem mobilnih telefona, foto aparata, a zatim se ti snimci pokazuju, presnimavaju, i dospevaju na društvene mreže i sajtove gde ih može videti i šira „publika.”. U proizvodnji ovakvih zapisa prednjači mlada generacija i tako stvara svedočanstvo o svom životu i sistemu vrednosti – šalje šokantnu poruku odraslima i javnosti. Ma koliko ti klipovi bili uznemirujući, sve se manje reaguje na njih.