Dušan Bulić „Nedostaju nam žanrovski filmovi i knjige... ”

Nedavno se kod nas pojavila prva knjiga gradske fantastike koja uključuje u sebe elemente slovenske mitologije. U pianju je delo Dušana Bulića koga mnogi poznaju kao Tv scenaristu. Za NET knjižaru otkriva kako se odlučio za pisanje, i kako je nastao ovaj neobični roman koji nazivaju srpskim Gunisima?


1)    Dušane, radiš za televiziju, bavio si se uređivanjem magazina, otkud želja da napišeš i knjigu?


Želeo sam da napravim dnevnik svog detinjstva, kako bih se konačno sa njim i rastao. Oživljavajući sećanja, počela je da mi se rađa ideja  za roman. Do početka pisanja knjige, živeo sam 15 godina od pisanja tekstova, TV scenarija, pitanja za kvizove... Nekako mi je pisanje knjige delovalo kao logičan ishod.


2)    Kako se javilo tvoje inetersovanje za slovensku mitologiju, i kako si spojio nespojivo – staru mitologiju i moderni Beograd u savremeno doba?


Mitologija me zanima generalno, nevezano za stare Slovene, a konkretno interesovanje za našu mitologiju rodilo se iz želje da bolje upoznam svoje korene, vreme pre dolaska hrišćanstva. Zanimao me je odnos mojih predaka prema dobru i zlu, i mogu vam reći da je više nego originalan, a možete ga naći u mojoj knjizi.



3)    Knjiga u sebi nosi duh gradskog druženja, i atmosferu osamdesetih. Koliko je u njoj autobiografskih detalja?


Veliki deo knjige se zaista desio, a loše stvari koje su nam drugi napravili, pretvoreni su u triler ili fantastični deo knjige.


4)     Koristio si tehniku pronađenog rukopisa i uveo junaka koji pripada takođe prošlosti – kraju devetnaestog veka u Beogradu. Kako si uspeo da kopiraš govor tog vremena?


Čitajući «Dnevnik Tanasija Milenkovića, prvog srpskog učenog policajca» iz XIX veka, upoznao sam se sa Beogradom koji se iz turske kasabe pretvarao polako u evropski moderan grad, koji je po novitetima prednjačio u odnosu na mnoge današnje prestonice. To me je inspirisalo za deo knjige koju sam napisao, a čitav govor sam uz neke lične intervencije, „pozajmio” iz tog dnevnika.


5)    Ritualna ubistva kao tema često su okosnica krimi priča i trilera. Da li su ova o kojima ti govoriš istinita?
Nadam se da nisu, ali mislim da jesu.


6)    Da se vratimo još malo na slovensku mitologiju.  Koja su ti bića i božanstva najviše skrenula pažnju?


To su svakako Belobog i Crnobog, jer simbolišu dualizam koji možemo sresti i kod drugih, kod bogumila, kod Kineza (Jin i Jang), na kraju krajeva u u religiji kojoj danas većinski pripadamo, Bog i đavo. Jedina razlika je u tome što su stari SLoveni verovali da bogovi ne mogu biti dobri ili zli, jer bi to značilo da se oni mere po ljudskim standardima,  kao da smo mi stvorili njih, a ne oni nas. Razmilsite o tome.


7)    Kako reaguješ na poređenje sa filmom Gunisi? Da li si voleo taj film?


Ako sam kod jednog čoveka izazvao takvu asocijaciju, ja sam uspešan pisac.


8)    Misliš li da domaćoj kinematografiji nedostaje neki film fantastike, i da li si možda zamišljao „Crni hrast” na velikom platnu?


Našoj kinematografiji nedostaju žanrovski filmovi, ali i knjige. Pogledajte šta je Skandinavija uradila sa krimi romanima, mislim da je to primer kako treba i ovde raditi na tu temu.


9)    Da li ćeš nastaviti sa pričom o eskadrili i čudnim događajima u kraju, ili imaš druge spisateljske planove?


Voleo bih, ako mi posao scenariste i kreativnog producenta ostavi dovoljno vremena i slobodnih vijuga u mozgu.


10)    Hoćeš li na neki način ukrstiti televizijska iskustva i pisanje. Možda neki šou, kviz  u kome su knjige tema?


Trudiću se da vam ukradem ovu ideju, jer je dobra, a ideje je nemoguće zaštititi.