Mirjana Uzelac: "Mašta je najlepša kreacija svakog čoveka..."

Žiži je pobednički roman konkursa Vrata knjige 2016. u žanru fantastike za mlade. Autorka Mirjana Uzelac otkriva kako je nastao i kako se oseća u ulozi pisca.


1.    Roman Žiži je avantura u čijem je središtu devojčica. U poznatim romanima sličnog žanra i dalje dominiraju dečaci. Zašto ste se odlučili za malu Živanu, Žiži?
Ka što deca  posle Noletovih pobeda istrče napolje, dohvate rekete i  vitlajući njima kao da su mačevi pomisle da mogu da  dosegnu Olimp, tako sam se i ja u svom odrastanju  poistovećivali sa junacima romana, stripova, filmova. Na moju sreću, mi naše  avanture nismo  odigravali kroz igrice, već kroz pravu igru posle koje smo mrtvi umorni odlazili kući na dubinsko kupanje i  spavanje koje je podrazumevalo premotavanje svega doživljenog i onda nastavak avanture u snu.  Ujutru niste bili sigurni da li ste sa avanturom  zaspali  ili ste se sa njom probudili.  Otud Žiži. Devojčica sa glavom  u oblacima, ali sa nogama na zemlji. 
2. Knjiga sadrži i neke simbolične slike i elemente iz književne tradicije kao što su čarobni ringišpil kakav nalazimo u filmu "Meri Popins", pa misterija o dečaku iz Rumunije za koga sumnjaju da je vampir poput Drakule, Edgar Alan Po... Koliko današnja deca i mladi prepoznaju ove detalje?
Prepoznaju ih u onoj meri u kojoj vole mistiku. Mistika je najtananiji prelaz između realnosti i horora. Jave i sna. Kretanja kroz veo. Svestan si, preplašen, srce samo što ti ne iskoči iz grudi. noge ti klecaju, ali ne možeš odoleti narednom koraku. I ideš dalje. Moraš da vidiš šta je iza svega toga. Zato se treba prepustiti i doživeti ringišpil, Poa, Transilvaniju. 


3.  Maštovitoj deci i mladima često se ta osobina zamera, i svi se trude da ih vrate u realnost. Da li je ova knjiga podrška za njih?
Velika podrška. Mašta nas razdvaja od gluposti, sebičluka, prostakluka. Pravi granicu između dobra i zla. Ona je najlepša kreacija svakog čoveka. Naša jedina orginalnost. Kakvo si dete, takav ćeš kasnije biti i čovek.  To je naš kod. I nikada  ne smemo dozvoliti da nas mašta ostavi, jer jedino sa njom zadržavamo Petra Pana u sebi. 


4.  To su Vas već pitali, ali, kako tako dobro poznajete dušu mladog čoveka, pa način druženja, govor... Da li ste kao model koristili sebe ili možda svoju decu?
Neminovno je da svako ugradi delić sebe u neko svoje delo. Kada pišete o deci tu nema mesta varanju. Ako ne osetiš u duši tu dobrotu u detetu, taj neverovatni dar, vedrine, tu želju da budeš deo njih, njihovog sveta, onda imaš cara koji je go. Ne pomažu reči,  ne pomaže baš ništa. Ako nemate želju za lepotom, ljubavlju, deljenjem, žrtvovanjem, imate samo puki okvir ili sliku bez tona.


5.  Kako ste se osećali kada ste saznali da će Vaš rukopis da izađe i kako Vam deluje uloga pisca?
Osećala sam se ushićeno. Želela sam da izađem napolje i da se vrtim od sreće, skačem. Da zagrlim svet. Naročito kada su se meni dragi ljudi tome obradovali. I to je ono najlepše. Kada se tvoja radost uzvrati radošću drugih. Biti pisac je velika privilegija. Velika odgovornost. Izneseš svoje snove, svoju radost, tugu, strah, i neminovno te ljudi posmatraju kao junaka tvoje knjige. Podržavaju te ili osuđuju.  Ja sam u slučaju Žiži presrećna i nadam se da me Žiži neće nikada napustiti, da će biti tu za moje unuke kao što je bila za mene, za moju Marinu i mog Mihajla.


6. Na Sajmu u Beogradu ste po prvi put bili gost štanda Portalibrisa, potpisivali knjige, družili se sa čitaocima, i uopšte mladim ljudima koji vole knjigu.
Portalibris je učinio da se pisci osećaju delom nečeg prelepog. Da se osećaju posebno. Imala sam tu sreću da sam upoznala Miloša Petkovića, Minu Todorović, Danicu Bogojević, Jovanu Ristić, Mirka Mladenovića, ljude koji su svojim delima uticali na svoju publiku. Bilo je pravo zadovoljstvo gledati sva ta ushićena lica, sve te mlade ljude kojima su ovi pisci epske fantastike bili istinski junaci.


7. Ovo je Vaš prvi roman fantastike za mlade, ali zanima Vas i krimi žanr. U čemu više uživate dok stvarate?
Krimi romani, kao i svaki drugi žanr, sem pisanja za decu, vas definitvo ubaci u centrifugu. Susrećete se sa lošim likovima, preverantima, čistim zlom. Dobrota gotovo nikada ne može isplivati. U najboljem slučaju je na ivici da se udavi. Pluta tek toliko da se održava. Zato je mnogo lepše pisati za decu. To je jedini vremeplov koji vas vrati u bezbrižno detinjstvo. Bosonogo. Ono Branka Ćopića, Marka Tvena, ali vam dozvoli i da budete u svetu Harija Potera, Gospodara Prstenova, Narnije.  Ormar dečijeg stvaralaštva čuva avanture, bajke, roman za odrasle je uvek orman sa baucima.


8 . Kada bi Žiži živela ovde među nama (a možda I živi), kakvu bi avanturu započela ove zime?
Avanturu bi započela na zaleđenoj reci gde igraju  hokej uz ciku, vrisku i jurnjavu sve sa  vevericama i jaretom Maretom. A onda se vedar zimski dan preobražava u vejavicu iz  koje se pomalja čovek u dugom crnom kaputu sa natučenim crnim šeširom. Koji vuće desnu nogu. U naručju nosi ...