ZORAN PETROVIĆ: "Trudim se da u svoja dela unesem što više inovacija"

Pisac Zoran Petrović donosi ljubiteljima žanrovske književnosti priču o nekim drugačijim, emotivnim  vampirima, koji su ljudima slični. Samo za posetioce NET knjižare, ovaj autor otkriva neke zanimljivosti o svom stvaranju.

1) Kako ste osmislili priču o vampirima koji imaju određene tradicionalne i neke moderne osobine?

Priče o natprirodnim bićima i pojavama oduvek su me fascinirale. Međutim, koliko god se trudio da ta fascinacija, i slobodno mogu reći ljubav, bude univerzalna, i da svima posvetim podjednaku pažnju, vampiri su nekako uvek izbijali na prvo mesto. U startu nisam osetio potrebu da pišem o tradicionalnim vampirima jer je o njima, manje-više sve rečeno. Izazov mi je bio da pišem o nekim drugačijim bićima koja će imati i neke osobine ljudi. To je ideja koja u ovakvoj književnosti postoji skoro dva veka, počev od gotske horor novele „Karmila“ do En Rajs i romana „Intervju sa vampirom“. Taj osnovni koncept u mom serijalu „Praznik zveri“ razrađen je na taj način da sam čitaocima približio likove natprirodnih bića, na prvom mestu vampira, time što sam im dao mogućnost da vole i da budu voljeni, i u velikoj meri budu pozitivni.

2) Delovi radnje odvijaju se kod nas a neki na udaljenim predelima. Koliko ste istraživali, a koliko koristili maštu? 

Za moj, sada već prepoznatljivi stil karakteristično je gusto preplitanje mašte i stvarnosti. To je u nekim trenucima toliko izraženo da su fantastični elementi pripovedanja predstavljeni prisno i autentično, pa čitaocima deluje kao da se mnogo toga izmaštanog zaista moglo i dogoditi. Za ovakav efekat, pored razvijene mašte, neophodno je i istraživanje. Najbolji primer je druga knjiga u serijalu Praznik zveri, Grehovi alijanse, gde se radnja velikim delom odvija u srednjovekovnom zamku Eltz, koji je u posedu iste porodične loze već 850 godina, odnosno 33 generacije. Takav aspekt realnosti, koji zapravo zvuči bajkovito i nestvarno, samo je jedan od simbola koje nosi moj književni izraz.


3) Pisali ste ranije i realistički roman o muško-ženskim odnosima. Koliko ima sličnosti, a koliko razlika u pisanju dva diferencirana žanra?

 Razlika nije tako velika koliko bi se moglo očekivati, posebno zbog toga što sam čak i u tu ljubavnu triler-dramu uveo elemente fantastike. Kada bih o natprirodnom i onostranom pisao na tradicionalan način bilo bi mnogo više razlika, ali s obzirom na to da su u serijalu Praznik zveri natprirodna bića u mnogome nalik ljudima, suština je veoma slična.

4) Danas su izuzetno moderne serije sa elementima fantastike. Koliko su one uticale na vas? 

Hteli mi to ili ne, naš um apsorbuje iz okoline mnogo toga što mu svakodnevica servira tako da je za pisca danas skoro nemoguće da izbegne uticaje filma i televizije. Kao ljubitelje fantastike, vizualizovane ideje nas mogu opsedati, čak i podsvesno, u toj meri da nam u nekom trenutku deluju kao naše. Međutim, dovoljno je samo malo zdravog razuma, mnogo mašte i inventivnosti, pa i moralnog kodeksa, da taj uticaj ne bude toliki da izgubimo sopstveni identitet u stvaralaštvu, o kom god aspektu umetnosti da je reč. Postoji stav izvesnog broja ljudi da je sve već rečeno i da zapravo ne postoje novi motivi i ideje, već su to sve obrade nečega od pre. Kada je fantastika u pitanju, meni to zvuči poražavajuće i zastrašujuće, te se trudim da u svoja dela unesem što više inovacija. Tako u serijalu Praznik zveri postoje sasvim nova bića, hibridi životinja, izmaštana jela od izmaštanih sastojaka, pa čak i imenice, glagoli i raznovrsne sintagme, koje ne možete naći u rečniku srpskog jezika.

5) Kada smo kod uticaja i uzora, koje pisce volite da čitate? 

Neizmerno uživam u Pračetu i Gejmenu. Od starijih autora fantastike tu su Murkok, Feist i, naravno, nezaobilazni Tolkin. Što se horora tiče, tu su fenomenalni Lavkraft, Ejkman i Edgar Alan Po. Mišljenja sam, međutim, da je za pisce fantastike neophodno da čitaju ono što nije prevashodno žanrovska književnost, pa bi u to ime naveo autore koji me fasciniraju svaki na svoj način, a to su: Pekić, Andrić, Crnjanski, Dostojevski, Čehov, Gogolj, Markes.

6) Do sada su izašla dve knjige serijala Praznik zveri. Šta se dalje planira? 

Odmah nakon izlaska drugog dela serijala, u junu 2017, osmislio sam direktan nastavak koji se zove Bura Crvenog Mora, ali mi je posle napisanog prologa sinula ideja koju sam ubrzo počeo da prebacujem na papir. Tako je ispalo da će taj deo, koji je potpuno izmaštan i uobličen, zapravo biti četvrti, dok će treći biti baziran na novoj ideji. Dakle, trenutno pišem treći deo serijala Praznik zveri pod nazivom Nezvani gost, ali za sada neću otkrivati nikakve detalje. Napravio sam i postavke za peti i šesti deo, baza sa nekim osnovnim elementima i tokom priče postoji, međutim, njihovo kompletno izmaštavanje je u toku. Pored Praznika zveri radim na još dva projekta. U pitanju su trileri sa raznovrsnim žanrovskim elementima o kojima, takođe, za sada ne bih govorio ništa. Bitna poruka za verne čitaoce je da je Praznik zveri prioritet.

7) Da li komunicirate sa publikom na promocijama i preko fejsbuka, i da li dobijate od čitalaca neke ideje, sugestije? 

Kako raste interesovanje za moje knjige povećava se i obim komunikacije sa čitaocima. Ovde ne mislim samo na čitaoce iz Srbije već i na region: Hrvatska, Bosna, Crna Gora, odakle stiže mnogo fantastičnih utisaka. Pratim reakcije i uvažavam sugestije, ali samo u onoj meri u kojoj ne remete moj umetnički izraz i ukoliko ne odstupaju od sveta Praznika zveri koji, pre svega književnim stilom i inovacijama, predstavlja unikat i podiže nivo očekivanja čitalaca domaće fantastike.

8) Kako se osećate kada završite određenu glavu romana, ili celu knjigu? 

Ovde ću napraviti jednu bizarnu komparaciju... Osećam se kao serijske ubice nakon izvršenog dela. Tada oni prolaze kroz takozvani „cooling off“ period. Objašnjenje terminologije je sledeće. U jednom kratkom periodu nakon dela, serijski ubica doživljava emotivnu gratifikaciju zbog onoga što je učinio, to ga sasvim ispunjava i oseća se zadovoljno. Kada, međutim, cooling off period prođe, učinjeno više nije dovoljno i on ponovo kreće u akciju. Slično je i sa mnom nakon napisanog romana. Pisanje glava knjige možemo posmatrati kao male korake pripreme za ono pravo, a onda kada to pravo tj. roman ode u štampu, počinjem osmišljavanje novog dela.

9) Kakvo je Vaše mišljenje o položaju žanrovske književnosti kod nas?

Pre nego što konkretno odgovorim na ovo pitanje, neophodno je da iznesem činjenicu da u Srbiji postoji veliki broj ljudi koji vole fantastiku, ali odbijaju da čitaju domaće autore ovog žanra. Želim da ovom prilikom sve njih pozovem da daju šansu, pre svega srpskoj fantastici, ali i onoj iz regiona. Što se tiče stanja u domaćoj fantastici, usled sve veće popularnosti filmova, serija i knjiga tog žanra, svedoci smo ekspanzije naše fantastične književnosti. Zli jezici će reći da je to problem jer kvantitet ne znači kvalitet, ali sam ja mišljenja da je kvantitet, zapravo, dobar, jer ćemo u okviru njega prepoznati kvalitet, a onda ga i negovati. Izvesno je da je književna vrednost domaće scene fantastike šarenolika, ali nesumnjivo važnije je to, da je, bez izuzetaka, ta domaća scena sastavljena od autora koji delima i rečima, sopstvenim obrascima ponašanja i moralnim normama, utiskuju lični pečat svog vremena i svoje sredine. Čitaocima ostaje težak zadatak - izbor. Možemo se samo nadati da će on biti pravi i da će nad pristrasnošću, prijateljsko-kolegijalnim i lokalnim vezama, u književnosti, i umetnosti uopšte, preovladati kvalitet.


10) Da li ponekad pomišljate da ima istine u legendama o vampirima o kojima pišete?

Ne pomišljam da možda postoji istine u tome. Znam da je sve istina.