Goran Stojičić: "Bio sam svaki od svojih junaka..."

1) Danas se, kažu, ne čitaju priče. Ipak tvoje su izuzetak.Šta misliš, šta je razlog?

Da, u pravu si. Ipak, pisao sam ih ne razmišljajući o tome. Da li sam poželeo da čitaoce upoznam sa kratkom formom? Moguće. Na kraju im se dopalo. Šta je razlog? Možda stil, teme i okolnosti u kojima se likovi bore (najčešće sa samim sobom), plus - mnogi se pronalaze u mojim pričama.

2) Ljubavna tema je nezaobilazna. U tvojim pričama ima surovih, bizarnih, neočekivanih ljubavnih situacija. Da li je takva ljubav danas?

Mislim da je ljubav oduvek takva, čak i ono što sam želeo da iskarikiram, ispalo je vrlo blizu realnosti. Toliko neočekivanog i surovog vas čeka iza ugla, i to baš onda kada se najmanje nadate.

3) Govoriš i o situacijama u ljubavi o kojima se često ćuti. Da li  ti je bila namera da razbiješ neke tabue?

Da, mnogo se ćuti... o, ali i u situacijama. Mislim da je upravo tišina jedan od osnovnih razloga za mnogo toga lošeg što se nekom dešava u odnosu sa drugom osobom. Puno ljubavi je nestalo zbog odsustva komunikacije.

4) Ovo pitanje je možda kliše, ali likovi su toliko realistični – koliko je u pričama autobiografskog i da li se neke stvarne ličnosti mogu prepoznati?

Veoma malo je autobiografskog, dok biografskog ima više, međutim, toliko je zamaskirano da se niko ne može prepoznati. Morate da pazite ako iznosite detalje iz nečijeg života, makar oni bili i najsitniji. Ipak, i jednog i drugog ima jako malo, gotovo sve je čista fikcija. I sâm sam sebe iznenadio šta mi se sve nalazi u glavi.

5) Jedan od najvećih kvaliteta tvog stvaranja je vrlo intiman ton koji približava fikcionalni svet čitaocu. Možeš li da otkriješ, da li si pri pisanju sebe zamišljao na mestu junaka ili si koristio ono što su ti poznanici, prijatelji, uopšte ljudi govorili o svojim emocijama, mislima i generalno o svom intimnom svetu?

Bio sam svaki od svojih junaka, bez obzira na pol. Smejao sam se i plakao zajedno s njima, menjao pol, pokušavao da se ubijem, drogirao se, sanjao, rađao se, umirao, voleo, mrzeo... Koristio, mnogo toga, svakako jesam, ali ne od konkretnih ljudi, više od sakupljanog iskustva koje sam uzimao na svim mogućim mestima u svom okruženju.

6) Ono što čitaoca može da zbuni su vrlo neočekivani obrti u nekima od priča. Sve misliš pomiriće se, a oni raskinu,  misliš da su idealan par, a oni se nisu ni sreli, i tako dalje. Da li ti se čini da je baš tako u životu?

Na samom početku stvaranja Besnih, zadao sam sebi zadatak, da, pored pisanja kratke forme likovima ne dam imena, ne koristim toponime, ali i da napravim obrt o kojem pričaš. Želeo sam da čitaocu izvučem tepih ispod nogu, onda kada se najmanje nada. To i jeste život. Retko ko je spreman za takve rezove, verovatno su moji preokreti iz tog razloga i efektni. 

7) Zbirka ostavlja utisak melanholije, lamenta nad stvarnošću i ljubavlju onakvima kakvi su. Da li je to deo tvog filozofskog posmatranja sveta i vidiš li budućnost u popravljanju stanja ili sve gorem i gorem?

Jeste, to je deo mog filozofskog posmatranja sveta. Ljubav je svuda, ljubav je sve, ali... ne onakva kakvu je zamišljamo, već kakva je u realnosti. Zato i ima toliko melanholije, mada mislim, da, kada se zatvori zadnja korica, ukus u ustima ipak ne bude gorak. Budućnost vidim onako kako sam je opisao u poslednjij priči iz knjige - „Prošlost”.  

8) U neki stilskim efektima prisutnim u pričama postoji sličnost sa Čakom Palahnjukom, Begbedeom. Ko su još pisci koje čitaš i čiju književnost voliš?

Moj spisak je veoma šaren, a takva su mi i interesovanja. Čehov, Bucati, Bariko, Makarti, Miljas, Harms...

9) Priče imaju gradski mizanscen. Reltivno je malo književnosti kod nas koja je takva.Zašto si ti odabrao gradski prostor i moderne elemente svakodnevice da u njih smestiš događaje?

Upravo zato što ih je u književnosti malo, posebno kod nas, pa još u kratkim pričama (kojih je još manje). Želeo sam da u urbanu sredinu smestim odnose koji se zapravo provlače vekovima. Čitaoci se lakše poistovećuju sa likovima koje možda svakodnevno sreću, ili su čak - oni sami.

10) Kao motivi u tvojim pričama prisutni su mobilni telefoni, računari... Kakvo je tvoje mišljenje: da li književnost mora da ih obuhvati kao temu, i da li će moderna tehnologija kroz elektronsku knjigu dati novi život književnosti?

Ne mora da ih obuhvati, ali je izazov smestiti modernu tehnologiju u književnost. Što se tiče elektronskih knjiga, ja nisam konzument istih. Volim papir, njegov miris i zvuk listanja. Mislim da je knjiga jedna od retkih stvari koja odoleva pritiscima modernog vremena u kojem živimo, sa sve QR Code-ovima odštampanim u Besanima. Evo ga još jedan obrt!