VLADIMIR ĐURĐIĆ: NOVINARSKA RADOZNALOST MI JE POMOGLA DA IZGRADIM UROŠEV SVET!


 Vladimir Đurđić imao je neobičan životni put. Studirao je arheologiju, ali je ljubav prema pisanoj reči ispoljio posvetivši se   novinarstvu. No, sada je rešio da ode korak dalje. Objedinivši znanja koja je stekao tokom studija i kroz novinarsko iskustvo, napisao   je roman izuzetno zanimljive tematike – Uroševe hronike: gospodari i župani – koji će predstaviti i na ovogodišnjem Sajmu knjiga, u okviru izdavačke kuće Portalibris

Šta je bilo pre Nemanjića – ništa ne znamo o tome. Odakle Vam ideja da se pozabavite tim  istorijskim periodom i imamo li neke zapise, dokaze?

- Nije baš da se ne zna šta je bilo pre Nemanjića, ali u odnosu na njihov period ima malo istorijskih izvora koji su vezani za srpske zemlje. Samim tim, interes javnosti je manji, ali to je neka druga priča. Baveći se  periodom koji je prethodio dolasku na vlast Stefana Nemanja, za oko mi je, žargonski rečeno, zapao raški župan Uroš, koji je došao na vlast u prvoj polovini XII veka i koji je, po mišljenju nekih istoričara, uveo Rašku u međunarodne odnose. Kako se o njegovoj mladosti pre dolaska na vlast zna, tek nekoliko pojedinosti jednostavno se nametnuo da bude idealna ličnost za noseći lik romana.

Ko su Uroš, Uglješa i ostali manje poznati junaci, koji su zapravo deo vladarske porodice pre Nemanjića? Zašto ih ne poznajemo?

- Uroš je sin oblasnog gospodara – župana, koji je vlada severnim delom Raške. Po onome što se zna iz izvora, sin je Marka, koji je bio rođeni brat prvog raškog velikog župana Vukana I, pretpostavlja se, ugarske plemkinje. Ime Uroš je ugarskog porekla i prva je ličnost u srpskoj istoriji sa tim imenom. To, naravno, ima neke posledice na kasnije odnose u familiji, ali da ne otkrivam baš sve. Mislim da je i ovo dovoljno. Većina likova, pa i Uglješa (Urošev najbolji prijatelj) su neistorijske ličnosti, koje karakterima pojačavaju priču o ljudima u svakom vremenu, ali i osobine glavnog junaka.

Koliko ima epskih elemenata u ovom romanu, jer domaća publika osobito voli epsku fantastiku?

- Epika je odličan, i pre svega, kvalitetan začin u ovakvim pričama. Pošto roman pripada žanru pseudoistorije, prirodno je da ima epike, ali nema zmajeva i onostranih bića.

Jeste li morali da unesete stvaralačku imaginaciju u stvaranje da biste oživeli ovo daleko vreme?

- Uz sve moje znanje ili neznanje o tom periodu, bez imaginacije ne bi ni bilo romana. Ovaj svet koji sam stvorio je moja, nadam se, maštovita vizija tog vremena, ni suviše surova niti previše romantična. Tražio sam sredinu sa delovima mladalačke naive i realnosti koja okružuje junake. U nekim delovima knjiga kao da se sama pisala, jer sam želeo da „živim život“ junaka bez znanja šta ga čeka sutra ili za mesec dana.

Kako je izgledala svakodnevica: kako su živeli naši preci? Da li su ratovi bili stalni? U kakvim su kućama stanovali? Šta su kuvali? Jesu li se zaljubljivali?

- Neizvesnost je reč kojom se može opisati svakodnevica u srednjem veku. Možda je baš zato život iz tog vremena zgodan za umetničku obradu. Šta god mislili o tom periodu, ljudi su na najnemogućijim mestima živeli i preživeli. Možda su uslovi života bili surovi ali su sasvim sigurno i voleli i kuvali i gradili, jer da nisu ne bi opstali. Sukobi su bili permanentni, što zbog ljudske prirode, a što zbog traženja životnog prostora i boljih uslova – bolje rečeno udaljavanja od sukoba – pa bi posle selidbe u novoj zemlji opet naišli na neke narode starosedeoce sa kojima bi se sukobili. Uzbudljivo i nezivesno kada se čita ili gleda sa ove distance.

Po vokaciji ste novinar i studirali ste arheologuju. Da li Vam je kombinacija te dve oblasti pomogla u ovom projektu?

- I jedni i drugu oblast vezuje radoznalost i može se reći da mi je zajedno pomoglo da bolje zaokružim Urošev svet.

U romanu se spominje letopis koji je pronašao Stefan Nemanja i ostavio ga svom sinu. Da li takav dokument postoji ili je mogao postojati?

- Takav dokument nažalost ne postoji i mislim da nije ni mogao da postoji. Kada bi postojao naše razumevanje tog vremenu i ličnosti koje su ga obeležile bilo bi izuzetno.

Možemo li da očekujemo nastavke priče o Urošu, Zavidi i ostalim interesantim junacima bez kojih ne bi bilo ni Nemanjića ni njihove države?

- Radim na tome nadam se da će već na sledećem Sajmu knjiga pojavi priča o novim Uroševim avanturama.