Pisac izbliza

Jovana Nidžović Ivović: "U životu se treba boriti za svoje snove..."

27.06.2013

Jovana NidzovicMlada Spisateljica Jovana Nidžović Ivović u romanu „Duša jednog andjela“ vodi čitaoce u doba iskrenih toplih emocija, prijateljstava, prvih ljubavi…Sa svojih dvadeset pet godina autorka je napisala zanimljivu priču o borbi za snove.

Kada si počela da pišeš?

Još u Osnovnoj školi. Prvo su to bili zanimljivi sastavi. Neki od njih su objavljeni u Dečjim novinama. Kasnije sam pisala dnevnik, a onda sam rešila da se ozbiljnije bavim pisanjem. Ova roman pisala sam oko dve godine.


Šta za tebe znaci pisanje?

Izlazak iz ove stvarnosti i poistovećivanje sa likovima koje stvaram.

Aleksandar Šurbatović: Prave pisce više plaši ideja protraćenog života...

13.06.2013

surbatovicAutor knjige Upokojavanje prosektora Majerhofera , majstor duge smisaone rečenice, stvaralac koji uvodi čudnovate teme kao nešto obično i svakodnevno, ide - ne u korak - već ispred aktuelne generacije pisaca je Aleksandar Šubatović...Predstavio se izbliza za posetioce NET knjižare!

1)Aleksandre, postoji li, i koliko je kod nas brojna publika koja čita savremenu, filozofsku književnost u koju spada i Vaše stvaralaštvo?

Postoji određena publika ali ona svakako nije brojna. I to je sasvim u redu. Pisac kada se odluči da krene određenim putem refleksivnog, introspektivng, stilski veoma zahtevnog književnog izrarza trebalo bi od početka da zna da to i nije baš prometna džada kraj koje stoji oduševljena gomila i obasipa ga cvećem. Stvar je mnogo kompleksnija i u toj kompleksnosti se krije lepota ovog posla: suština nije u cilju ka kome smo se zaputili, već u samom putovanju.

Ivan Jovanović, autor romana „Plastic”

08.05.2013

Ivan JovanvovicIvan Jovanović šokirao je javnost romanom „Plastic”. Progovorio je kroz svoje junake o temama o kojima se najčešće ćuti. Zato za njega uvek ima mnogo pitanja...

1) Ivane, Vaš roman „Plastic” izazvao je burne reakcije javnosti i ostao relativno usamljen na našoj književnoj sceni u smislu tematike. Šta mislite, zašto kod nas ima malo (kvalitetnih) romana koji prikazuju naličje života mladih, noćnih izlazaka,muško – ženskih odnosa?

Na žalost, kod nas ima malo romana koji se, uopšte, bave savremenom Srbijom i životnim aspektima u njoj. Kod nas se „savremenim“ smatraju romani koji se i dalje bave devedesetima, iako živimo u toliko zanimljivom vremenu da inspiraciju bukvalno možete naći svuda oko vas. Socijalna, društvena i ekonomska klima u Srbiji danas je kao stvorena za književna dela te mi je žao što nema više književnih dela koji se bave vremenom u kome živimo, a to vreme sa sobom nosi i drugačije društvene odnose, drugačije odnose između muškaraca i žena kao i drugačije vidove zabave i trošenja slobodnog vremena.

MARKO VIDOJKOVIĆ: „DŽABA NASLOV AKO KNJIGA NJE DOBRA... ”

22.04.2013

Marko vidojkovicMarka Vidojkovića nazivaju srpskim Bukovskim, njegove knjige su iz godine u godinu među najčitanijima. Dobitnik je nagrade „Zlatni suncokret”, autor je kultnog romana Kandže, a najnovije delo „Kandže 2” u žiži je interesovanja. Zato za njega ima mnogo pitanja...

1)Marko, Vaš poslednji roman „Kandže 2” nalazi se na vrhu mnogih top – lista najtraženijih naslova. Da li je to bilo očekivano i koliko, na Vas utiče popularnost određenog dela kada sami birate knjigu za čitanje?

Bilo je logično da svi oni kojima su se svidele „Kandže“ požele da vide šta se dešava u nastavku. Ovaj roman krije i jedno malo iznenađenje, a to je da je istovremeno reč i o nastavku romana „Sve crvenkape su iste“, ali, evo, to tek sada prvi put javno iznosim.

Pisac izbliza: Krsta Popovski

15.04.2013

krsta popovskiKrsta Popovski autor je autentičnih i, po mnogima, smelih romana koji predstavljaju novinu i iskorak iz šablona na našoj književnoj sceni. Dobitnik je nagrade „Proza na putu” za delo „Ej”, a kada se pojavio roman„Sudbine” o njemu se mnogo govorilo u javnosti, a i dalje se komentariše i piše...

1)Krsta, Vaš prvi roman, Tata , začudio je publiku, kao i svaki sledeći, a svi su u osnovi idejno različiti. Da li je takvo izneveravanje očekivanja čitalaca bila namera?

Nisam baš uveren da književna, likovna, filmska ili scenska dela treba da nose ideje. Ideje bi trebalo prepustiti etičarima i estetičarima. Mislim da romani treba, pre svega, da donose priče. Poslednjih pedesetak godina umetnost je, nažalost, postala ogledna delatnost, pa se pojavio, i u svetu i kod nas, niz romana bez fabule, u kojima nečija strina misli da kaže nešto što je čula od nečije tetke koja je pročitala u nekim novinama da je glupo što je postojao neki barok. Elem, sva tri romana koji su do sada objavljeni, ono što mogu zasigurno da kažem, ne oskudevaju fabulom. Naravno da je i forma pripovedanja bitna, ali se ja njome poigravam u onoj meri u kojoj sam siguran da neće narušiti osnovnu nit pripovedanja.

Vladimir Barać : „Pratim unutrašnje damare...”

04.04.2013

vlada baracVladimir Barać je mladi autor, dobitnik nagrade „Pegaz” Književne omladine Srbije za zbirku priča „U redosledu pojavljivanja”. Njegov neobični stil i zanimljive teme kojima se bavi povod su za intervju na NET knjižari...

1) Vladimire, za mladog pisca velika je stvar kada objavi ono što je napisao. Koliko ste radili na knjizi i kako ste se osećali kada je izašla i pojavila se u knjižarama?

- Objavljivanje prve knjige je posebno iskustvo. Meni bliski ljudi su imali priliku da pročitaju neke od mojih priča i pre nego što su one sakupljene u ovu zbirku. Međutim, knjiga sa ISBN brojem je sasvim drugačija priča.

Stela Subotićki Mihailović o svom starobeogradskom romanu „Igra”

11.03.2013

Stela1)Svako bi rekao da osoba koja poznaje ekonomojju nije neko od koga se očekuje da piše i izdaje knjige? Kako se kod Vas javila potreba za književnim stvaranjem i kako se to sve uklapa sa ekonomskom stručnošću i zanimanjem?

Pišem od desete - jedanaeste godine. Najpre sam pisala pesme i imam nekoliko Zmajevih nagrada. I danas napišem po koju, čisto da ne izadjem iz štosa. U srednjoj ekonomskoj školi sam se okrenula prozi pišući crtice i tako zasmejavam društvo iz razreda. Oduvek sam mislila da ću biti novinar ili profesor srpske književnosti. Ovo prvo jesam bila nekoliko godina, ali novinarstvo se u to vreme svodilo na volotiranje. Na studijama književnosti sam se razočarala, jer nisam dobila ono što sam očekivala: ne uče te da razmišljaš i sam tumačiš delo nego moraš učiti profesorske reči napamet.

Kažu da tek kada završiš faks možeš da radiš kako ti je volja. Batalila sam studije čim sam dobila stalan posao u struci. Nekoliko godina kasnije sam videla da mi treba jača ekonomska diploma da bih mogla da napredujem na poslu. U šali kažem da sam uz svako dete dobila po diplomu više: sa prvim Više škole, sa drugim Visoke. Uskoro bi trebalo da branim specijalistički rad na Preduzetničkoj ekonomiji. Jesam vodolija, ali sam odavno raskrstila sa tim da je jedno raditi zbog plate, a drugo raditi ono što voliš. Ta dva nisam uspela da spojim, tako da živim dvostruki život. Dokaz sam da se sve može kada se hoće, da nema kukanja, nego da se sve postiže napornim radom.

Dragoljub Stojković otkriva legende starog Beograda

18.02.2013

Dragoljub1Dragoljub Stojković otkriva legende starog Beograda

1)Dragoljube, tvoj roman „Slučaj gospođe Markovićke” je priča koja nas upoznaje sa starim Beogradom. Možeš li malo pojasniti ko je Ilka Marković, sa kojim važnim ljudima je bila u kontaktu i kako si saznao za njen slučaj?

Jelena Ilka Marković bila je žena potpukovnika Jevrema Markovića, streljanog po izričitom naređenju kralja Milana Obrenovića. Jelena je četiri godine pokušavala da izdejstvuje dozvolu da prenese njegovo telo u porodičnu grobnicu i naposletku ju je dobila, pod uslovom da to učini u tajnosti, noću.

Ivančica Đerić o knjizi "Nesreća i stvarne potrebe"

07.02.2013

Ivančice, nedavno je vaša knjiga "Nesreća i stvarne potrebe" ušla u najuži izbor za Ninovu nagradu. Ipak, javnost vas već poznaje po delima slične tematike. Zašto odabirate da govorite dominantno o generaciji koju su devedesete omele, promenile, unesrećile?

Pripadam joj, to je najintimniji razlog. Ne mislim da su joj dali dovoljno relevantnog i neostrašćenog prostora, to je drugi. Ne mislim da bi onda birala sadašnje stanje stvari, to je treći i najvažniji.

Miloš Petković o romanu „Perunov Hroničar“

17.12.2012

milos_petkovicMiloše, posle velikog uspeha trilogije „Vukovi Sudbine“ usledio je roman „Perunov Hroničar“ u izdanju izdavačke kuće Portalibris. Možeš li nam otkriti deo fabule?

U pitanju je roman epske fantastike koji se dobrim delom oslanja na našu, slovensku mitologiju. Prateća ili „naratorska“ priča odvija se u sadašnjem vremenu, gde mladi pisac dobija ponudu misterioznog gospodina Akademika da po njegovoj priči napiše roman. Ovaj pristaje, ne znajući da će time na njega biti prenešeno zaveštanje tajnog reda Perunovih Hroničara.

Stranice 31 - 40 od 46 (5 stranica)